Plati piće da ti priču ispričam
O čovjeku s kraja prošlog stoljeća
Kad su zemljom tekle suze, krv i znoj
A junaka bilo ko u pjesmi narodnoj
Sloboda je zid s čvrstim vratima
A hrabrost je ključ što vrata otvara
Bez pitanja otišo je među prvima
I nije ga bilo pet dugih godina
Ej procvala mi ruža kalemljena
Zemljo moja suzom natopljena
U kamenu slova pišu, stoje ponosno
Navik živi onaj koji zgine pošteno
I zato ne bole rane, rane duboke
Bole laži i prevare, riječi pogane
Kad se poslije svega kući vratio
Sto puta je rukom na se krenuo
Krenuo pa stao, jer i kad nemaš kud
Čekaj, Bog sve vidi i nije uzalud
Ej procvala mi ruža kalemljena
Zemljo moja krvlju natopljena
U kamenu slova pišu, stoje ponosno
Navik živi onaj koji zgine pošteno
I zato ne bole rane, rane duboke
Bole laži i prevare, riječi pogane
Za ovakve stvari krivi smo i mi
Jer smo na junake svoje pljunuli
I tu priča moja ne završava
Plati piće prijatelju, znam ih puno ja
Miroslav Škoro еще тексты
Оценка текста
Статистика страницы на pesni.guru ▼
Просмотров сегодня: 1