I kad tvoje grešne ruke ne sklanjam,
ti si tu da mrtav hladan kažeš da ne valjam,
da su moje žrtve male. da su sve uzalud pale…
I kad tvoje greške redom ispravljam,
ti si tu da pljuneš mi u lice da ne valjam.
Da me sečeš kao mačem i da ne daš mi da plačem.
Znam, ne valjam što ti kroz prste uvek progledam,
I što sam manja od makovog zrna,
I što pred tobom drhtim kao srna.
Znam, ne valjam što te na kolenima uvek čekam
i crven tepih bacim ispred tebe.
Znam, ne valjam, al po sebe.
A ja ti oprostim na svoju štetu
Kad kažeš mi onu najstariju na svetu laž…
Izvini, neće se ponoviti… Znam da ne valjam
Nataša Bekvalac еще тексты
Оценка текста
Статистика страницы на pesni.guru ▼
Просмотров сегодня: 1