Spalio je juli seno A Tisa nezapamćeno opala I otkrila sprud kraj šlepa Ko stvoren za njena lepa stopala Stari joj je bio lađar Polu Rumun, polu Mađar, besni ker Prema meni nikad zao Nekako je znao da mu volim kćer
Bodom sitnim kao prezla Moje ime je izvezla stidljivo, Plavim koncem na gaćice i pod karner spavaćice Jedva vidljivo Skrila čamac mlada trska Koju možeš sa dva prsta poviti Molila se Bogu Suše Da što duže ne da im otploviti
Tu noć je Tisa nadošla A na njoj nošnja raskošna Samo sandalice, prstenčić I u kosi venčić od ivanjskog cveća Pa ipak, nije nesreća što me se ona ne seća Ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam
Nastavila voda rasti Nije htela naglas kasti, a znala je Drugo jutro sve po starom Al' nikad da slađe garov zalaje Zaklela me da je čekam Da će me se cela veka sećati Na promaji žar malakše... Ima l' ista lakše neg' obećati?
Noć kad je Tisa nadošla... Na njoj nošnja raskošna Samo sandalice, prstenčić I u kosi venčić od ivanjskog cveća Nije nesreća što me se ona ne seća Ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam