Đorđe Balašević - Noć kad je Tisa nadošla | Текст песни

• Тексты песен
• Đorđe Balašević
• Noć kad je Tisa nadošla

Spalio je juli seno,
A Tisa nezapamćeno opala
I otkrila sprud kraj šlepa,
Ko stvoren za njena lepa stopala.
Stari joj je bio lađar,
Polu Rumun, polu Mađar, besni ker.
Prema meni nikad zao,
Nekako je znao da mu volim kćer.

Bodom sitnim kao prezla
Moje ime je izvezla, stidljivo,
Plavim koncem na gaćice i pod karner spavaćice,
Jedva vidljivo.
Skrila čamac mlada trska,
Koju možeš sa dva prsta poviti.
Molila se Bogu Suše,
Da što duže ne da im otploviti.

Tu noć je Tisa nadošla,
A na njoj nošnja raskošna.
Samo sandalice, prstenčić
I u kosi venčić od ivanjskog cveća.
Pa ipak, nije nesreća što me se ona ne seća.
Ma, kakvi, nesreća je što se ja nje sećam...

Nastavila voda rasti,
Nije htela naglas kasti, a znala je.
Drugog jutra sve po starom,
Al' nikad da s lađe garov zalaje.
Zaklela me da je čekam,
Da će me se cela veka sećati.
Na promaji žar malakše...
Ima l' ista lakše neg' obećati?

Noć kad je Tisa nadošla,
A na njoj nošnja raskošna.
Samo sandalice, prstenčić
I u kosi venčić od ivanjskog cveća.
Ne, stvarno, nije nesreća što me se ona ne seća.
Ma, kakvi, nesreća je što se ja nje sećam...

Đorđe Balašević еще тексты