Od loših vesti i reklama prognan, utekoh na treći program Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska... Svi oni gegovi i lica ista... Slikovnica što se lista... Setno, ko na dnu škrinje nađena sveska... Osmeh se zaledi na čas... Gde su sad Laurel i Hardi... I ovaj ljuti zrika... I njegov beli psić?
O, svi su mrtvi... Odneseni... Bršljan je davno prekrio stih... Od zla i briga su rešeni... Al divna ludost ko oreol još rominja oko njih...
Bila je berba... Osta fotka od nje... Leto neznano gospodnje... No, uglavnom, ta su burad otkad popijena... ćale s kačketom, čuvenim, od tvida, putunju sa leđa skida... Deda pred vranca spušta otkose sena... U smeđoj senci bresaka samo po bluzi poznam majku... I ko da čujem mobu... I kikote niz drum...
Al svi su mrtvi... I blaženi... Bršljan je davno prekrio stih... Od zlih vremena su spašeni... A trag poštenja i dobrote ko oreol još rominja oko njih...
U godišnjaku škole važna lica šmekera i bubalica... Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto... Sanjari... Genijalci...Šampioni... Žrtvovani ko pioni... Pale su zastave u četrdes petoj... Kadgod ih sretnem, žale se... Sapuću ko zaverenici... Al pijan dah je vetar što zmaja ne diže...
Ma, već su mrtvi... A hodaju... Ja nisam rođen da čekam smak... Moj život nije na prodaju... A kad pleteš svoj oreol za to i nema mesta boljeg nego mrak...