Naposletku, ti si dobro znala, ko sam ja otkud sad te suze, moja mila rekla si, da se za tocak brsljan, ne hvata zalud izguzvana svila
To je tako ne pravi od tuge nauku mami svetlo na sledecem bregu okopnice moj otisak na tvom jastuku, jos kako kao jezuska u snegu
Razbicu gitaru crn je mrak ispunjava odavno se svoje pesme bojim pomera u meni neke gene Dunava pa ja tecem i kad stojim
Ali opet, da l' bi ikad bila moja ti da sam vojnik, u armiji ljudi rekla si da bas ne umem novce brojati i da je nista, sve sto nudim
Ref. Naposletku, ti si navek znala da sam svirac brosic sto se tesko pribada da me moze oduvati, najblazi nemirac da cu u po' reci stati da se necu osvrtati, nikada
Redjas po vitrini fini, porculanski svet al' ja sam figurica, bez ziga pazi, to je bajka sto ti pada na pamet fali ti bas, ovaj cigan ne, duso
Tek u jesen, otkriju se boje krosanja sve su slicne, u leto zeleno naposletku, ti si dobro znala ko sam ja cemu suze, lepa zeno
Draga moja, ti si navek znala da sam pajac moj je sesir satra,pomicna usne, tice-rugalice a u oku, tajac da sam kaput, sa dva lica da sam Gospo'n propalica obicna
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac da je nebo, moja livada da me moze oduvati najblazi, nemirac da cu u po' reci, stati da se necu osvrtati, nikada