Profesor Lukić sa četvrtog sprata, je živeo prilično sam. A decu je ušio ljubavne pesme, sonete i šta ti ja znam.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam: njegova žena, Lukić Milena, s drugim je otišla. O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima, sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
A gospođa Ruža je radila goblen i subotom igrala tač. Od muža joj ostalo par žutih slika, oficirska kapa i mač.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam: poručnik Bata, iz prvog rata, nije se vratio. O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima, sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
Pišu romane, pesme, novele, o tome kako ljubav uvek nađe put. Znam neke sive, tužne hotele i neke prazne sobe gde je uvek onaj strašni mir.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam...
Anđelija Prokić je čekala princa i njegovu čarobnu moć, da joj otplati kredit, da joj napravi klinca, da je voli do kasno u noć.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nesto razmišljam: njen suprug Bane, noći i dane, nije se treznio. O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima, sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
A kad se jednom, u dva i deset, vratio kući željan ljubavi i sna, našao pismo, pao u nesvest, žena mu s Lukićem iz prve strofe pobegla u noć.
O kako tužnih ljubavi ima, baz nešto razmišljam...