Dugo se šuška i već se činilo da je sve fama o tom, k'o stara puška prvo se dimilo, a onda grunulo k'o grom. Još nisu pustili tu vest u etar, ali proneo se glas k'o vetar. To se čekalo kad tad, al' eto izvesno je sad, Osmeh se vratio u grad.
Sprema se fešta, silazi s kulice, odnesi srce na lupkanje. Tu si bar vešta da sludiš ulice, kad uzmeš one cipele za cupkanje. U tvom ogledalu je lik iz bajke, za kim zvone daire i balalajke. Ono što je grajilo, ono što je sjajilo, samo se pritajilo.
U tvom ogledalu je lik iz snova, ona stara alijas k'o nova. Uz tvoj korak okretni, taj karneval pokretni, čitav svet je mažoret. Po rubu duge hodati, na dlanu mraz zapupiti. Šta još o tebi dodati, da te je lako prodati, al' te je teško kupiti. Uz grivu vetra poleći, sa svojom senom naći sklad, sudbinu sebi proreći, i biti povod ponekad, Da osmeh navrati u grad.
Podigni prstić, docrtaj smajlija na svaki turobni lik. To je tvoj krstić, tvoja amajlija koja te izbavlja od svih. U tvom ogledalu je lik iz mašte, čujes fanfare i pleh, ma neka prašte! Zapis je u runama, magija u strunama, praznici su u nama.