Kad zadnju brazdu zaorem Po tragu senke rodine Procvaće zimske ružice Po prvi put te godine
Naiće studen atarom Kao regiment oklopni I biću samo mirna vlat Kad okopni
Ja nemam nigdi nikoga Al' moja priča prosta je Štogod ih manje zavoleš Manje ti njih nedostaje
I nisam kadar švindlati Za sobom skele paliti Da silom steknem nekog Kom ću faliti
Znam, dušo, obećo sam da te neću pominjati Bogarati i sudbinu proklinjati U varoš se preseliti Orcati i veseliti Obećo sam srca teška Obećo sam, al' jebeš ga
Kad zadnji čokot zagrnem Pod skute Svetog Damjana U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana
Strahovi mladi umiru Priču sam kraju priveo Još onda kada sam I njih nadživeo
Znam, mila, obećo sam da ću maker za beštiju I da ću naći lepšu, bolju i veštiju Nemeškinju, gospodičnu Ni po čemu tebi sličnu Obećo sam srca teška Obećo sam, al' jebeš ga
I utom pašće i zadnji sneg Preko svih prvih snegova A perce anđela je teg Spram svih zemaljskih tegova