Зар је тако тешко поверовати крви, која у нашим жилама и срцима тиња? Две сродне душе, а толико зла и суза је упила ова земља. Да ли је наша природа да траћимо крв или сраман циљ туђинске игре да посеје мржњу међу овим племенима, што су повезана крвном везом?
Словенски народи, траг јединства остао је у срцу свакога од нас. И не дозволимо да опет дође дан када ћемо заједно пролити своју крв. Словенски народи, крвним братимљењем треба да обележе предстојеће дане и да не забораве историју...
Зар је тако тешко поверовати да имамо заједничку мајку словенску земљу? А успомена наша је попут грома, тамо негде у даљини, али се увек може чути. Тако много застава, тако много речи, а идентитет се поново буди у срцима. И то нам одузети неће нико, чак и кад би цео свет проливао крв.
Словенски народи, траг јединства остао је у срцу свакога од нас. И не дозволимо да опет дође дан када ћемо заједно пролити своју крв. Словенски народи, крвним братимљењем треба да обележе предстојеће дане и да не забораве историју своју, већ с поносом да гледају у сутрашњи дан.
***
Czy tak trudno zaufać krwi, co w naszych żyłach i sercach się tli Dwie bratnie dusze, a tyle zła i łez przyjęła ziemia ta To nasz charakter by tracić krew czy obcej gry haniebny cel By zasiać nienawiść w plemionach tych, co powiązane są więzy krwi
Słowiańskie narody, jedności ślad Pozostał w sercu każdego z nas I nie pozwólmy by nastał znów dzień Gdy przelejemy wzajemnie swą krew Słowiańskie narody braterstwem swej krwi Powinny naznaczyć nadchodzące dni I nie zapominać historii
Czy tak trudno uwierzyć, że mamy wspólną matkę słowiańską ziemię A nasza pamięć jest niczym grom, gdzieś tam w oddali, lecz wiąż słychać go Tak wiele sztandarów, tak wiele słów, lecz w sercach tożsamość odzywa się znów I nie odbierze nam tego nikt, choćby cały świat broczył we krwi
Słowiańskie narody, jedności ślad Pozostał w sercu każdego z nas I nie pozwólmy by nastał znów dzień Gdy przelejemy wzajemnie swą krew Słowiańskie narody braterstwem swej krwi Powinny naznaczyć nadchodzące dni I nie zapominać historii swej Lecz z dumą spojrzeć w następny dzień