Spakovo sam kofer i na put sam posho gde cheko me je mrzak ali neodlozan poso Da se budim zorom da prehrani me korov zedj da tolim rosom da se pokrivam samocom od zavejane zime do tropskih vrelina sve do danashnjeg dana koji kvasi letnja kisha kao odraz u bari koji mute kishne kapi raspolozenje kvare mi bez tebe sati ko shto sinuce sunce iza oblaka tako doci ce dan moga kuci povratka ko shto zajedno sa suncem pojavice se duga tako dochekace mene kod kuce moja ljubav ko toplota i zivot koje sunce zemlji daje za umorno tkivo moje njen zagrljaj je za sad mi krepi duh ovaj mali zlatni krug na kome pishu slova P.K i S