Знам да су сви против Србије, Али Србима доѕлогрдило је! Знам да постоји договор са небом, Ко тебе каменом, ти њега хлебом. Али, докле тако?
Читав је свет почео да нас мрзи, И били су веома брзи Да на свако наше знаменје Бачају бомбе, дрвлје и каменје. Али, докле тако?
Сада када нас бомбама гадјају, Срби се висе не свадјају, Јер наше гесло саопштава, Само слога Србина спашава!
Сви они које смо бранили, Сада би нас сахранили, Чесаче се где их не сврби Тек кад схвате ко су Срби. Једном се схватити...
Нема горе трагедије, Него бити из Србије, Данас чео свет навија Да се разбије Југославија. Али, не може тако!
Нека се спуште на земљу, И онда чу уместо певања, Погледати их у очи, И пучати без оклевања. Је, тако веђ моѕе! Помози нам, Боже!
Сада када нас бомбама гадјају, Срби се висе не свадјају, Јер наше чесло саопштава, Само слога Србина спашава!
знаю, что все против Сербии, но сербов это достало! знаю, что есть договор с небом\небесами: кто к тебе с камнем, ты к нему - с хлебом, но до каких пор так?
весь мир начал нас ненавидеть, и был очень быстр, бросая на каждое наше znamenje бомбы, деревья и камни. но до каких пор так?
сейчас, когда в нас стреляют бомбами, Сербы больше не ссоряться, ибо наш лозунг гласит: только единство спасает сербов!
все те, которых мы защищали, сейчасбы нас похоронили, зачешется у них и там, где ещё не зудит, только когда поймут, кто есть сербы, однажды поймут...
нет больше трагедии, чем быть родом из Сербии, сейчас весь мир болеет за то, чтобы развалилась Югославия, но не может так быть!/не должно так быть!
пусть спустится на землю, и вместо того, чтобы петь, посмотрит им в глаза, и расстреляет без промедления, вот так должно быть! помоги нам, Боже!
сейчас, когда в нас стреляют бомбами, Сербы больше не ссоряться, ибо наш лозунг гласит: только единство спасает сербов!