Neću da idem u bioskop jer nema nikog da ide sa mnom, ljudi se ljube, grickaju semenke, ćute i bulje u platno uglavnom. Ne smem da izađem na ulicu, moja situacija grozna je, ni napred ni nazad, ni levo ni desno, mene niko ne poznaje ... Ko bi mogao da pretpostavi da će da me ostavi ... A ja prokleto sam, očajno sam, sasvim sam, sam ...
Vrata su dobro zaključana, između četiri zida sakriven sedim i čekam da me pozove, telefon ćuti kao zaliven. Ja nosim samo samoću i tugu, ko zna šta ona sad oseća, ne smem da uključim radio, muzika me na nju podseća. Ko bi mogao da pretpostavi da će da me ostavi ... A ja prokleto sam, očajno sam, sasvim sam, sam ...