Враћам ти се љепотице моја после много љета Ту на твоја врата раја јер си мени света. Срце ми је душо хтјело да пукне на пола Кад сам видио твоје острво Cвети Никола Земљо мојих диjедова, сунца пламенна Била си и остала мека срца тврда камена. Прошао сам цијели свет, видео сва мора Али такве златне обале има само Црна Гора Престајао никад нисам теби да се дивим, Чезнуо за твојим плавим небом и каменом сивим. Будва, Котор, Свети Стефан, Бар и Херцег Нови, Ту се сваком безброј пута остварише снови. Земљо мојих диjедова, сунца пламенна, Била си и остала мека срца тврда камена. Прошао сам цијели свет, видео сва мора, Али такве златне обале има само Црна Гора Још увиjек сам онај исти , што те силно воли, И ако је све што нудиш само камен голи. Jош увиjек сам онај стари, што у срцу носи, Све ове љепоте твоје ко цвеће у коси. Земљо мојих диjедова, сунца пламенна Била си и остала мека срца тврда камена. Прошао сам цијели свет, видео сва мора, Али такве златне обале има само Црна Гора