Svaki put kad se sretnem sa njom kao da me spiči grom, oblije me hladan znoj za njom Prostor se iskrivio, uvek sam se divio ulici što topi se pod njom Sve i svašta sam dopustio, skupo me to koštalo i suzu bih sad pustio za njom Dugo sam tako sanjao, iz košmara se budio i vukovi su jaukali za njom Za njom brišem tragove Zbog nje rušim gradove Za njom teram đavole za njom za njom za njom Sve u svemu gubav ostadoh Nit sam znao, nit sam video šta se tu doogodilo sa njom Pakao preživeo, kroz traumu sam gadnu prošao i opet bih, ma dali bih sa njom