Kad stara uđe u stan da mi ugrozi dan, Kaze novo je sve al ti se ne menjas, ne, Bitan je dobar zvuku u sobi zavlada muk, Dok gorim kao fitilj uz pitanje.
Gde si do sad? Kakav je plan? Zar ces celog svog zivota biti umoran? Znam imas dvadeset pet i rusi se svet, Ruse se snovi, san po san.
Dusama koraka dolazi navika, Umesto oruzja natovarena prohtevima, Pita me dali, pita s kim, pita kako i gde, Ppita kada, pita zasto, ona pita me.
Gde si do sad?
Ode autobus od perjanog sna, Dok ispracam dane niko ne sme da zna, Mimo vekova naspram ogledala, Stojim sebican, sledi monolog logican.
Gde si do sad? Kakav je plan? Zar ces celog svog zivota biti umoran? Znam imas dvadeset pet i rusi se svet, Ruse se snovi, san po san.