Čemu taj pogled? Čemu taj stav? Zar je koža tol’ko tesna da je ceo božji dan samo: bes, bes, gas, gas, mrak, mrak? Kakav si to čovek kada ujeo bi psa?
Što si besan, brate? Što nisi trezan, brate? Kući te čeka žena... i ćerka, brate. A ti bi rađe da izmuzeš neke sitne pare!? Jes’ da nisam neki gangster ali ipak smo odavde. Svako ima drugare, neko poznanike stare. Niko ne voli kad cave džabe dave njuške plave. Ne prejudiciram, niti provociram. Na ovom svetu samo nam je ljubav potrebna. To je Lenon spevô, Bajaga je prepevô na srpski sve to lepo. Prouči svaki deo. Budi se tom pesmom, uspavaj se njenim tekstom, postaćeš nešto više nego biće bedno koje misli da je nešto samo jer je davno neko stomak napunio, eto, kada mu je legô s kevom. Šest milijardi takvih je na svetu celom, zato je sve veći geto, sluđen Dejvidom Getom. Ako hoćeš poštovanje, moraš prvo da ga daješ svakome ko valja, svakog dana, ako bi da traješ. A, ako si jajara, ti api me za jaje... Samo pazi prste, brate, Meda ne da da se krade!
Čemu taj pogled? Čemu taj stav? Zar je koža tol’ko tesna da je ceo božji dan samo: bes, bes, gas, gas, mrak, mrak? Kakav si to čovek kada ujeo bi psa?
Imam samo jedan život i za njega ću da poginem, a neka ga zaobiđe ko ne voli životinje jer nema ljudske kazne i nema te robije koje su strašne kad za dobro svojih boriš se. Ovde, od kad rodiš se, prosek te teroriše al’ to nije razlog da i ti budeš čudovište, da dete ti sramoti se kad ime ti se spominje. „Pošuj stare kodekse!“, sebe prvog opominjem. Jer prošle su godine i ostavile: ožiljke komplekse, fobije, momente da iskontrolišeš da ne bi se ponovile sve strašne stvari pogrešne. Kad ego gleda preko reda da se probije do kraja padaš, lomiš se, o glavu ti se obije. Ne vredi da se jadaš, ni da kriviš komšije. Ustani, sa odeće prljavštinu da obrišeš i pozdraviš Sunce. Kreći, meti svoje dvorište!
Čemu taj pogled? Čemu taj stav? Zar je koža tol’ko tesna da je ceo božji dan samo: bes, bes, gas, gas, mrak, mrak? Kakav si to čovek kada ujeo bi psa?