Само сам голи живот добио на поклон Осмотрио га помно и ословио га борбом Не спутава ме комфор. Суво тло, добро за одмор Покривам се тамом ноћном у заветрини скромној На смену умор скпала сненом једно око Чуло њуха је на готовс, попут трна оно оштро Дишем дубоко, мирис говори ми много Спремном да хитро скоком испратим сваки повод Потребу за ловом или заштитом за чопор Слабо знан ми је спокој, никад нисам докон Искушење ново, раном отпочиње зором Није за тело тромо па је тренинг неопходност Успешна решења овековечена кодом На наредна поколења нису пренесена водом Него крвљу, топлом као Сунце краја родног Као осећање пажње Мајке кад учи потомство Кад објашњава својство врсте и устројство Деликатног ланца, нанизаног одозго Што меса је и духа проток кроз време и простор Са циљем и смислом. Њих крстисмо Слободом
Слобода је борба је ко зна је смисао живота је Слобода је борба је ко зна је смисао живота је Слобода је борба је ко зна је Смисао живота је Слобода!
На врхунцу моћи наспрам других живих створова Око твојих домова се небу диже ограда Армија стражара арсенала моћног оружја Кроз нишан посматра поља смрти дуж подножја Шта више кријеш од нас, својих комшија? Не идеш нигде. Кроз мрак гори кутија Емитује слике које гоне да се убијаш Да желиш више неприродно скупог ђубрета За одбрану лажи пред вашим свим контролама Мог живота начин си прогласио за oдвратан Опасан ко ја сам, бесмислено окрутан Без преседана снажна лицемерна порука Природе осуда. Твом суду не одговара Улога при врху ланца, која ти је допала Јер ти се само допада статус алфе над алфама Без ожиљака, болова под зубима и канџама Па даљински ватру сипаш, пуцаш ти из опреза Ниси на трагу смисла кукавичких потеза Размећеш снагу. Ипак ниси ти слободан Заточеник страху си да смртан си и пролазан