Jos joj cujem glas, svud je osjecam, uzela mi sve, a ja slavim je. Dok za njom umirem, il je proklinjem, znacu da sam ziv, bez nje ne postojom.
Kad joj jednom suza krene, nek je krsti kao mene, da joj bude drug. Nek joj bude kao meni, ja joj bio sve sto zeli, da voli uzalud, da voli uzalud, da voli uzalud.
Jos joj poklanjam svaku noc bez sna, svaki srusen most pamticu po njoj. Sve dok vidim je i gde nema je, znacu da sam ziv, bez nje ne postojim.
Kad joj jednom suza krene, nek je krsti kao mene, da joj bude drug. Nek joj bude kao meni, ja joj bio sve sto zeli, da voli uzalud, da voli uzalud, da voli uzalud.