A gde si sad,gde je dan,moje duse koja je odavno zaspala,a gde je san,tudji prag,koji prelaze tvoja stopala,u srcu zar,iako znam,da drugog si volela... O boze reci mi dal' proklet sam,u ovoj casi tuge ja ne umem sam,sve tvoje tajne ljubav mi je pricala, Jos jednu pesmu tebi poklanjam,jos jedan deo sebe tebi ostavljam,u senci tuge vidim put bez povratka, A tu,tu gde me najvise boli,bas tu,tu me sutni i ubodi,sav trud,i kao lopov na slobodi,veruj da se opet rodim,krao bih nju!
I zato daj mi,daj mi,daj mi,daj tvoj sjaj,sto cuvas u ocima, daj mi,daj mi,daj mi,daj i kad je kraj,da mi sija u nocima... Mislio procice kad svane dan!
Mislio procice kad svane dan,samo tebe volim,samo tebe znam,kise su stale al je duga ostala, hodnikom srece sada hodas znam,a ne zelim da te boli,samo cuvaj ga,to srce kog sam bio podstanar...
Ljubavi...
Ja bicu mesec,ti zvezda iznad oblaka,jer svako gleda u tebe kad srecu zamislja, i da sam jesen,a ti list koji opada,opet bi dosao vetar da ljubav oduva, i ne mogu ti reci to sto krijem u sebi,pa se pomirim sa tim da to nesto je kod svih, i nebo mi je reklo da je ovih dana svemir,besan na zvezde i da nije vise tih, svi znate da ljubav pobedjuje sve kada se desi,ali je pobedim jer utehu nadjem u pesmi, opet mi treba tvoj sjaj u ocima reci,ko nekad zauvek tvoja,to samo bile su reci, nisam ti rek'o da sam poseban,jer tako bio bih bas dosadan,hteo sam samo da si poslednja,da me nikada ti ne ostavljas!