Ovde nema ničega, barem tako izgleda I kao da lutam sam po mraku kroz lavirint bez izlaza.
Svaka nada propada, tone poput kamena I kao da lutam sam po mraku kroz lavirint bez izlaza.
Snažan bol u grudima, odjek novog poraza. I kao da lutam sam po mraku bez ijedne makar male trunke svetlosti. Moji dani su repriza u lavirintu bez izlaza.
Ne, to nisam ja, ogledalo bez odraza Ne, to nisam ja, okean bez talasa Ne, to nisam ja, vulkan bez erupcija Ne, to nisam ja, monotonija
I kao da lutam sam po mraku bez ijedne makar male trunke svetlosti. Moji dani su repriza u lavirintu bez izlaza.
Ne, to nisam ja, lavirint bez izlaza. Ne, to nisam ja, lavirint bez izlaza.