Bio si bol u mojim grudima, u glavi gore i od ludila u srcu nezvan gost, u grlu tanka kost kada nemam vazduha. Slepa ulica i hladan dom,crno nebo nad Beogradom, to si mi bio ti, al sada ne brini... Prezivela sam to.
Posle tebe ja sam zena u ljubav ranjena.... Kome sada lomis krila? Kome prljas postelju? Kome ulazis pod kozu, sve do kostiju? Kome dane tugom mracis? Kome crno oblacis? Ko za tobom place ovih dana, kada ostane u noci sama? Moja je to sestra po suzama.
Cemu sada takva presija? Ma sad mi treba anestezija da bol ne osecam, da te se ne secam u dugim nocima. Sramota me je sto sam trazila andjela u liku djavola. Izgubila sam znam, na zidu placa sam ime ti napisala.