A Mara nije ima para ni ludilo robu, ni sva ona sranja bitna nekom snobu al ima je ekipu, najjaču na svitu - balun, vino, trava al se nije uništava posli sridnje odslužia civilnu u Mosta, a onda priko oca naša stalni posa u nekom stakleniku je zaliva cviće, a po ekipe iz kvarta nije bilo te sriće tu i tamo koja cura, i cilog se je dava iskreno do kraja pa bi zna i očajavat i krija je pred nama da srce mu se slama, valjda se boja da bi ga mogli zajebavat i zna bi govorit - kad tad će se spojit, polovice bit jedno i imat puno dice i svejedno dal si bogat, crn ili rogat, ljubav spaja duše, to je kozmička sloga i isto je za sluge, isto je za gazde - i najlipše stvari u životu su džabe i kako god namistia, volija il tija - život je šaka suza, vrića smija
Šaka suza, vrića smija Šaka suza, vrića smija
A ima tome dva lita, bilo je vruće za popizdit neko vrime nije ga bilo čut ni vidit i pukle su priče da ima problem s drogom i kako su ga vidili da priča sam sa sobom od nas niko nije ima pojma, a Mara nije ima mobitel, nikad nije bia doma i onda jednog jutra san ga sria isprid lifta, a Mara je bia sritan ka nikad sta je pričat - "upozna san ljubav svog života prije misec dana, kad san se spustija do dućana po kruv i mliko u onoj plastičnoj boci, i na blagajni ugledan te oči sve je stalo, ko da mi je utrnija mozak - čua san samo njen glas 'Alo, kusur, momak!' nisan moga spavat, nije imala okus hrana, skuplja san hrabrost tjedan dana i onda se okupa, obuka onu košulju na cvitiće, doša u dućan i pozva je na piće sad smo skupa, evo baš dolazi ona. Sonja, ovo je Saša, Saša, ovo je Sonja." Tija san ga pitat: "Mara u čemu je kvaka?", al tad me pogleda ludin očima od stakla i nisan zna bil se smija il bi plaka, pored Mare nije bilo ničeg osim zraka tad san se nasmija i rukova s prazninom, a on je reka "Skužaj al žurimo u kino" i otiša u nekom ludom snu, i tad san na moment i ja vidija nju.