Kako u jednoj dusi moze stati toliko suza i bola ? Tako malena , a tako sam odbojna . Mrznju kroz svoje srce sam ispustila , vama se ne tako lako prepustila . Svaki dan sa vama bio je obicaan , nikad' vedar i pomalo neobican . Ljubav me je zgazila , srecom ne i porazila . Suzu sam ispustila dok ovu pesmu sam pisala . Cekam na srecu , ali ona se ne odaziva , pitam sama sebe da li je to istina . Ne zelim da znam , samo cutim i razmisljam . U glavi mi prolaze slike , samo zamisljam , sto bilo je lepo sada prolazi .
Refren x2 : Ja i dalje sanjam o boljem sutra , budna cekajuci hladna jutra , tuzno gledam kako svice , shvatam da vas mrzim svojim bicem .
Pitam se da li me razumete , da li hocete da shvatite da mi nije lako , sve to boli , ubija me . Mozda sama cu moci ali kida me to sto znam da nema vas pored mene , da je to sve bila laz koju vesto ste skrivali . Za druge uvek mogli ste , a za mene samo pricali . Znam da su sve ove reci prejake za vas , ali sta cu kad' u pesmi trazim spas. Sve su to bila lazna obecanja , lazni snovi , suze , bol i patnja ! Pogled stalno se skrivao , osmeh na licu nestao . U srcu nastalo je ratiste . Sreca i tuga , nada i strah su se borile . Ne zelim vise da se borim , snage ponestaje . Al' ovo srce jos dalje kuca i kucace . Kucace za vas iako me ne volite . Povredili ste me , ali srce i oci to ne vide . Boli , bolece , ali sada kasno je .
Refren x2 : Ja i dalje sanjam o boljem sutra , budna cekajuci hladna jutra , tuzno gledam kako svice , shvatam da vas mrzim svojim bicem