Tamiš ide unazad i miriše na Dunav A ti bi da te molim Da ostaneš i da mi oprostiš istinu A ja nešto mrzim dan Kad me dojiš živom i u nebo bacaš Pa se igram sa ubicama Ja im verujem kao tebi što sam Između brige i nadzora ja biram ništa Ne pratiš me više i ne slušaš moja pluća Život nam se smeje I kad je krug i kad je linija idem dalje. U tvojoj senci duge, kratke cevi U snegu poznaje se trag. Tamiš ide unazad i mirise amonijak.