Izlećem iz mraka Umoran i tunjav Izlećem iz zida Mali, crn i čudan
Nikada ne spavam Ja sam uvek budan Zovu me Komarac I ja sam bubnjar
I ja sam bubnjar
Krijem se u čizmi Virim iz kaputa Iza svakog ćoška Iza svakog ugla
Prilično sam sitan Nisam mnogo krupan Zovu me Komarac I ja sam bubnjar
I ja sam bubnjar
Osećam se kao golub posran od strane drugog goluba Osećam se kao pas posran od strane poštara Kao zanimljiv posao za grobara Osećam se kao mlaka popara, kao krme na jutro svinjokolja Osećam se kao dom kulture u Debeljači kraj Opova Dakle polako ali izvesno propadam