Divnu devojku imam, uvek smo zajedno mi. Znam da me voli ona, za nju postojim samo ja.
Ali tog kobnog dana kada sam šetao sam druga devojka tuda prošla je i meni je zastao dah.
I još uvek pamtim imala je divne oči pamtim tužni pogled njen, osmehnula se i nestala tad.
Bezbroj puta sam hteo još jednom da sretnem nju, samo još jednom da vidim čudnu devojku tu. Izgleda nema nade, vreme odnosi sve, ipak često sad, skoro svaki dan moram se setiti nje. I još uvek pamtim imala je tužne oči pamtim čudni pogled njen osmehnula se i nestala tad.
I još uvek pamtim imala je divne oči pamtim tužni pogled njen osmehnula se i nestala tad.
Beskrajni prolaze dani, tako prazno je sve, moja devojka ne zna, da meni nije do nje. I ne zna da druga postoji, u mojim mislima, ja ne želim to, ali ne mogu još iz sečenja da izbrišem nju.
I još uvek pamtim, imala je divne oči, pamtim tužni pogled njen, osmehnula se i nestala tad.