Удаде се, јагодо, удаде се, драга душо, Удаде се Живка Сиринићка, аман
Удаде се Живка Сиринићка. Удаде се за Ђорђа Ђаковца. Кад то чуо Мика Призренлија, Sипну Мика кан' да се помами, Па отиде пред Живкина врата: Зашто, Живке, ти мене превари?“ Несам, Мико, ја тебе варала, Мене дали, несу ме питали.“