Београдски Синдикат - Зајеби | Текст песни

• Тексты песен
• Београдски Синдикат
• Зајеби

Рефрен:
Утоке зајеби, ножеве зајеби,
Улице се клони, окрени се себи!
Творза зајеби, који ће то теби,
имаш само један живот – то је једино што вреди!
У граду је срање, сви се само кољу,то што било је у топузу сад је у пиштољу.
И ножева к’о кише, клинци боду клинце,
пошто нема перспективе, међу собом траже кривце.
Кад му дају преко гудре сви изгубе живце,
викендом у клубу увек неком сјебу лице.
А шта ту ради мурија?! – Она брани систем,
а систем нам је и крив што је читуља све више!
Они кажу демократија, ал’ кад приђеш ближе,
видећеш тортуру која свима ломи кичме.
У ваздуху тензија, не могу да дишем,
али не треба ми утока, већ оловка да пишем.
Стари ил' Нови, Београд све је гори,
на улици, у школи, гудра „на изволи“.
Кланови-идоли, да се поносе ментоли,
који мисле да је живот само бљесак у сезони.
Рефрен
Једни на утоке се ложе, једни све да боду ножем,
једни боксере да носе, ал' све то изађе на лоше.
Ал' где је Љуба, где су муда и времена друга,
кад је пар маснаја, нос, аркада, био исход туча?
Сад смо упали у серије, новинске пуне су колоне,
сваког дана у месецу, овде убијен, овде избоден.
Клинци лако дођу где не цене доброту,
батине сипају к'о воду, људи куну у слободу.
А још ко јуче испод клупе, ризле, пљуге и кет вутре,
сада остале су црте, некад беле, некад жуте.
Немој бити глуп да не видиш крај пута,
случај суров, сутра, гудра, сигуран крајпуташ.
Групе свуда, нико будан, јаки, смели, све би хтели,
зајеби што не би неко да уради теби.
Савршенству стреми, љубави у себи,
знање, сурови тренинг, живот једини што вреди.
Рефрен
Доба правих хероја и вредности прошла су,
задња су времена, клинци су у хаосу.
Купе брзу патику, учкур затегну,
намрште фацу и спремни су за улицу.
Одмах газе по гасу, журе све да пробају,
газе пуну линију, све да се убрзају.
Брзо стопе се у масу, јер снага је у броју,
нема идеала, па због глупости се кољу.
Мисле да су муда ако заваља се гудра,
за ситну лову, ситна душа, не брине за сутра,
пушта да му друга у смрт вуче струја,
стоји и гледа док сви тону око њега.
Све је постало мода, ово су ђавоља посла,
више није битна истина, већ кол'ко нешто кошта.
Угаси тај програм док не исперу ти мозак,
мисли својом главом то је права слобода.

Београдски Синдикат еще тексты