Београдски Синдикат - Касно jе | Текст песни

• Тексты песен
• Београдски Синдикат
• Касно jе

Stoput me ovaj život bacio na kolena
druge bi bolela a moja su odolela
ustao i nastavio ulica je gorela
trista opekotina doživotna robija

Suze sam brisao jer me nije volela
avlija prokleta a tuga je golema
džepovi joj bili puni u srcu sirotinja
zato me je skoro svaka geto riba odbila

Strepovi u ledjima bilo ih je stotina
Bg džungla čini čuda posto sam životinja
zato sam na bitu nakon svih ovih godina
vozi me repčina ne treba mi promena

Treba mi ekipa moja velika ko gomila
sam sam i sa svima kidam svaku bitku dobijam,
ali nakon pobeda nama nema ordenja
nagrada i dočeka na ulucama loženja

Nama je dovoljna samo spoznaja
da je BS ćelija preživela odolela
zato sranja ne čujem da me melanholija
ne bi smorila na kolena oborila

Možda kasno je za mene torima
ali gde je jedan pao tu se radja stotina
ko preživi pričaće glas se probija
ima nas sve više ulica nas doziva

Refren x2
Sebe ne mogu jer kasno je.
Menjam druge jer vazno je.
Da ako posrnu, padnu, negde slucajno stanu,
istu gresku ne naprave

Mene su učuli i otac i majka
da čoveku pružim ruku kad mi otvori vrata
da poželim dobar dan pre svakog drugog komentara
da sve gledam u oči i iza ledja ogovaram

To sad nije na ceni od vaspitanja nema para
nije fotogenično poput rijaliti skandala
teško se pakuje teško se valja
BS ga u pesme stavlja i poklanja vama

Jer mi smo garda grada stara da bi se promenila
veza ovog bezumlja sa slavnijim vremenima
spremna da gazi trnjem da bi te usmerila
do boljeg sveta naša deca da bi ga nasledila

Čak ni drugarstvo do groba ne mogu poneti u grob
ali mogu da prenesem sagu sinu svom
o jednom sindikatu funjarama u ratu
o noćima uz pesmu borbi za razum po danu

Refren x2
Sebe ne mogu jer kasno je.
Menjam druge jer vazno je.
Da ako posrnu, padnu, negde slucajno stanu,
istu gresku ne naprave

Sad je kasno da se menjam toga sam već svestan
živim za druge kad za sebe ja to ne znam
šta bih sa sobom ko besan pas sam vezan
proklet sam da osećam sve suze ovog sveta

Na licu furam smešak a u srcu večna seta
ulica me vuče pa sam zato čovek težak
i ne kajem se nikad što sam bio dete geta
ako klinci čuju rime koje sada ovde cepam

Ima stvarno mnogo razloga da uvek budem srećan
al ja neću biti srećan sve dok plaču mnoga deca
sve dok nepravda je veća i dok gori mnogo sveća
ja ću uvek biti Fedja sve ću staviti na pleća

Znam da mnogo filozofiram i težak sam kompleksaš
jebo me Dorćol al ja mnogo volim njega
i kad se mnogo napijem da mrak iz mene seva
ja biću večiti primer kako ne treba i treba

Refren x2
Sebe ne mogu jer kasno je.
Menjam druge jer vazno je.
Da ako posrnu, padnu, negde slucajno stanu,
istu gresku ne naprave

Ustaj, živi, bori se, ne kloni,
ćaletova poruka u ušima mi zvoni.
svako jutro sam je sluš’o ko na smotri
zato urezana stoji ko mastilo na koži

Znam da nisam ispao najbolji
ni blizu onog što zamišljali su moji
visio po ulici statirao u školi
nagledao sranja od kojih glava boli

Da mogu vratio bih vreme na početak
ispravio greške kojih je na pretek
ali tu sam gde sam imam ovaj život jedan
da ti bar prenesem neki savet vredan

Ko ćale nekad ponavljam kroz pesme
poruke, ideje šta se može šta se ne sme
stojim ti k’o primer, kao svetionik
Ustaj, živi, bori se, ne kloni

Refren x2
Sebe ne mogu jer kasno je.
Menjam druge jer vazno je.
Da ako posrnu, padnu, negde slucajno stanu
istu gresku ne naprave