Београдски синдикат - На боjном пољу | Текст песни

• Тексты песен
• Београдски синдикат
• На боjном пољу

Rano jutro, uranak, ja napustam
zamak
na ramenu mi soko, poda mnom je vranac
opras tam se s' voljenom dok zvekece
lanac
kapija se otvara premoscuje s anac
s kule majka gleda, suzi krenut ne da
lavez
vernog pseta, s njive pozdrav kmenta
barjak siri vetar, obuzima me seta
ali samo na
trenutak, odbrana je sveta
u telu krv je vrela dok galopiram kroz sela
duz potoka do
proplanka na kom je crkva bela
zaduzbina moga roda, s' toga ovde bice pricest
zvone zvona,
odjek roga, glas da stize vitez
s glave skidam kacigu, sjaho sam sa ata
triput krstim se za
veru sto od boga mi je data
prilazi mi iguman, ja mu ruku celivam
otpozdravljam braci po
junackim delima
na okupu su svi. svetlost s' oklopa se preliva
ko oreol svetaca, svetle
mocna seciva
spustam se na kolena. krv i telo isusa
podstrek su za boj kome sada blizu
sam.

na konju, na bojnom polju, zastava na koplju
jedan pored drugog kao pruce smo u
snoplju
gusta kisa strela. strahu mesta nema
vadim mac iz korica i spustam vizir
slema
sudar dveju vojski kao dveju reka
silinom prvog udarca probismo tri reda
buka
urlika, jauka i krika
teski zvuci celika, rasplamsava se bitka
britka sevnula je sablja, at
pada kao klada
okruzuju me dusmani, jurisaju na barjak
zamahujem sekirom. s' glavom leti
kalpak
na pogresne ste krenuli! ocekuje vas alah!

oc i sklopljene, tisina, molitva pred
boj
slike majke, ljubi celo. ja pridruzicu se njoj
na nebu, ako treba, jer tamo
pripadamo
mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za cuda znamo
pa silo, jasi sa mnom jer te u
sebi osecam
jurisam, vidim svoju smrt al' i zivot obecan
u dusi mir i spokoj, noc je punog
meseca
u glavi histerija, bes. ostrica mac a preseca
nema pomisli o milosti, slusam krike
dusmana
mrak pada na oci, mir dajem brojnim dusama
vise nista nije bitno, sad se zalecem
prvi
miris smrti u vazduhu, na licu kapljice krvi
besom oklope mrvim, ukus krvi kao ukus
medovine
prsa u prsa u odbrani svoje dedovine
ponosan, svoju vojsku vodim ja do
trijumfa
bratiju spojila sudbina, jedini izlaz pobeda!

sranje! opet mi je umro konj
pod nogama
steta, bejase dobar, gazio je govna pogana
bezboznicku rulju sto ne zasluzuje moj
prezir
jer ja sam djolo iznogud, veliki vezir (ta-daaa!)
na istoku sam bio kraljevine
ambasador
pregovaro sam ko mator al sam im malo spalio sator
jedan provokator, ostalo
prevaranti okoreli
pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se nismo borili!
sada svoju
gordu hordu gledam oka bistroga
s boka cupam sablju sto sam doneo sa istoka
petsto puta
kovana petsto puta krvava
ko i braca surova, ledja mi je cuvala
sabljom vitlam, vladimiru
vicem: pazi se!
iza ledja ti je turcin! seci! sagni se!
bozidar i tim na boku dobro drze
se
gledam i cudim se kolko prze se!
i nad kadijama sudija, bratija
oklop mac i mantija,
u dusi nam vizantija
vitezovi reda zmaja opet dolaze
jer mi smo vecni vase kraljevine
prolaze!
bezite! vec kasno je!
singidunum sindikatum sad pobedjuje!
bezite! kasno
je!
sada djolo iznogud naredjuje!!!

i posle silnih primirja i posle silnih
paktova
topuz je u rukama krvavim do laktova
vreme je za bitku, vreme je za
odbranu
gledam svoju vojsku ko od arhandjela probranu
sve oklopi sjajni kao obraz roda
svoga
zivot u ime casti svevisnjega boga
sve ozaloscene majke ciji jos uvek cujem
plac
zivot je vec prosao dok ostrio se mac
a sada srlja se u smrt glavom bez
obzira
mrznja se hrani dok mac oklop probija
ljudskost po strani, nikad vise
robija
sveta zemlja se brani, bitka uvek dobija
dvoglavi orao na stitu, brojanica oko
vrata
svetost je u zitu, krst vrednija od zlata
da vidimo decu situ, da im damo svetlost
umesto mraka
odlazimo u mitu serbona, boga rata.