Od sranja se ne bezhi (bezhi, brzhe, bezhi) (bezhi zhebr brzo), i sve sto imas reshi (ajde resi to) (ajmo, sada reshi), Ako ne mozesh sam i ako nije tvoj dan, s nekim se povezhi
[Ogi] Nego, bash pre neki dan, po kraju neshto shetao tu, dole, kod mene na uglu, iz dosade zablejao Sunce bilo jako, ja iskljuchio se, zverao dobaciv’o gospodjama, znam da nisam trebao Kad, digla se prashina, kola staju ispred mene **** mi ulazi pod ruchnu, ne zna normalno da skrene Upadam kroz shiber, shta je, jel te neko juri kazhe, vec 3 sata ispred gajbe stoje mu panduri. Pa shta je bilo, shta si zasr’o, shta si sad poludeo? Ma de znam, jesi normalan, evo, sad sam se probudio! Chekaj, dobro, chekaj, stani, chekaj, sve cemo da sredimo nismo indijanci, tu, od murije da bezhimo Nego, samo lagano, bez ikakve panike do keve Jevrosime, idemo do njihove stanice Da poprichamo s njima kada ne nose utoke imam neke ljude tamo, duguju mi usluge
Ref.
[Blazha] Evo, ovako da vam priznam, nekad mislim da sve znam da sam iznad svega namazan, i da bash sve mogu sam Al’ onda dodje onaj dan, kad sam leg’o mrtav umoran pa sam celo jutro bunovan, a i grad je nesto sumoran Samo pakujem probleme, sve se svalilo na mene ajd’ sto od ruke mi ne ide, nego shto nishta ni da krene Onda, ja dok tako lutam krajem zaglavim na teren sednem, posle pola cuhke uhvatim sebe da se smejem Ista, izguljena klupa, ista iz detinjstva grupa isto ljuta, isto luda, mi smo isto, trista cuda I puno truda trebace, al’ bar nisam vise smoren i ovaj ruzni dan, sad je za akciju k’o stvoren
Ref.
[Dare] Znash ona jutra kad se probudish prazan? Prazan kao flashe od sinoc sto se vuku po podu Prazan ti je i krevet, nema je da te povuche nazad pa samo sedish prazne glave dok obaveze zovu I onda prodje ceo dan, a da ne znash gde je otishao i dodje onaj momenat kada neizvrsh te uhvati Kada umoran si, spava ti se, a ne mozhesh da dozvolish da ne izadjesh negde, samo malo svest da pomutish Pa pozoves ekipu, da vidish gde je ko shta se radi, gde se kriju, el mozda ima neka akcija? Da posle dana punog cimanja i bezvoljnog tinjanja barem neki osmeh uhvatish, makar ga lomio do svitanja. I uvek nadje se neko, a da nije bilo ko da se pridruzhi za stolom, da podeli taj plen sa tobom Da od sranja svih mogucih i od stanja u koja se dovodish izvuces taman toliko da barem sutra jutro ispunish.