“Човјек – као трава су дани његови, као цвијет пољски, тако ће процвјетати...”
Зашто ме не волиш? Ја сам човјек, иако гријешим.
Ја сам месо, кости се смију мојим покретима, душу гризем твојим зубима, зато сам не постојим без тебе, зато сам не постојим без тебе.
Реф: Шта ти је? Зашто мрзиш брата човјече? Такви испод земље гореће. Устани из свога блата, чека те ватра.
Како не можеш, да за брата име приложиш?
Ја сам крв, која је једном из тебе истекла, умила јутро твојим очима, зато сам не постојим без тебе, зато сам не постојим без тебе.
Реф: Шта ти је? Зашто мрзиш брата човјече? Такви испод земље гореће. Устани из свога блата, чека те ватра.
“Човјече, који ступаш на српску земљу Било ко да си, и ма шта да си Када дођеш на поље ово Које се зове Косово, И када видиш да је све-баш све Пуно костију мртвих, Да не прођеш Као поред нечег узалудног и ништавног, Но те молим љубљени, дођи И приближи се мени...”