Ти и ја смо хтели тако мало
један живот, довољан за срећу
остављаш ме саму, а знам ниси хтео
опраштам се с тобом, један цвет је свео
Загрлићу успомене, део тебе, део мене
пољубићу све што ти си био
наслонићу главу на прозор од кише
и чекаћу неког, кога нема више
Твоје очи сањају заувек
хладна јутра, угашено сунце
лажу ноћи дуге, не недам те њима
за мене ти спаваш, напољу је зима
Престали су откуцаји сата
једно време заувек је стало
узалуд те зовем, јер стварност је јача
од љубави моје и од мога плача
Гордана Стојићевић еще тексты
Оценка текста
Статистика страницы на pesni.guru ▼
Просмотров сегодня: 1