Poslednja noć sa tobom je trajala k’o vek. Svetlost je otišla, ostala ti sena. Kad žena na kraju baš ne ispadne čovek, Čoveku dođe da se isplače k’o žena.
Svaka tvoja sitnica je kao mina, Nagazim sto puta na njih u jednom danu. Kad god odvrnem zatvarač tvog karmina, Tvoji osmesi se razlete po stanu.
I oni tvoji bivši ostali su sami, I ono tvoje nikad dovršeno pismo. I one dve karte za zadnji red u tami, Za onaj film što samo mi gledali nismo.
Nemoj nikad da mi priznaš to što nekad nisi htela, Ostavi ti to za susret kad se s Bogom budeš srela.
Sve tvoje laži ja da zapalim, to bi bila vatra velika. Da mogu na nebo da provalim, nekom molitvom od čelika. Da odem samo da ne tugujem, ne znam kako dno sam dotak’o. Ma ni suzu ti ne dugujem, pošteno svaku sam ja tebi isplak’o. Nisam ja (Dobrodovljni davalac suza) Moje su uši od plača gluve. (Dobrovoljni davalac suza) Moje su oči k’o barut suve. Nisam ja (Dobrovoljni davalac suza).