Никад ме ниси својом назвао ни онда кад сам ти једини била дост ал' увек си ме на неки чудам начим требао. Љубави, на тебе потроших живот цијели, а у твом животу никад ни била нисам. Да ми је да ти кажем колико само волим што ме не волиш, што ме не волиш.
Не плашим се мракова вукова ни јаких вјетрова док имам срца да га дам поносим се што те знам. Не плашим се туге нити било које друге ал' од страха умирем кад без тебе останем. Не плашим се мракова вукова ни јаких вјетрова док ми је наше пустиње кајања у свитање. Не плаши ме врјеме ни близина друге жене ал' од страха умирем кад без тебе останем.
Никад ми ниси ништа причао ни онда кад те тишина убија а знам да волиш што сам твоја ил' ничија. Скини ми шминку, скини све што лијепом чини ме скини ми присилни осмијех, скини све што видис прешути, одласка твог поштеди ме.