Есхатон - Иза Двери | Текст песни

• Тексты песен
• Есхатон
• Иза Двери

И пре него ли уђосмо у овај дворац,
и зидова хладних влагу осетисмо,
не запитасмо ли се ко ли га дивног створи?
Kо је, и зашто, сакрио тајну?

Ко ли нам то замагли поглед,
и “отвори очи”,
да видимо како летимо, а падамо,
док у костима поломљеним не осетимо бол!

Ходам кроз пустош и страх...
Све маске су лаж. На лицима их знам...
Са друге стране,
само промолим (ли) мисао на час,
осетим дах од земље влажан.

Опијен мислим док дамари лебде:
“Можда је последњи пут баш сад?”
Није то начин да се оде!
Проломиће се кроз сан мој пад...

Одувек тражим те и чекам да чујем,
и не помислим да је хук воде,
ретка птица из горе, Твој глас што зове.
Чекати знам али се бојим јер сам сам...

Хладне су руке таме јер грле ноћ!
А док не сване ту иза наших очију,
неће бити Дана да обасја траг
оних што непоколебљиво следише
Светлост Божију...

Пред дверима окамењен стојим
и не желим да се сетим
како смо некада, не тако давно,
газили све звано именом светим...

...али, сећам се како смо
и пред олтаром светим заклетву давали,
Телом и Крвљу Христовом
причешћивали се, душе спасавали...

...како смо са ближњима својим
за трпезом исти хлеб ломили...

Како смо се молили за душе умрлих,
и сузе ронили...

Есхатон еще тексты