У својој заблуди, сам...
Таштине се бојим,
гладне и жедне крви,
у црној жучи стојим.
Клетве се не бојим.
Док постојим
ласке не бројим.
Њих одагнам
јер знам колико знам.
( А, колико знам?)
Толико руку вуку себи...
Ја не могу да им се дам.
Гласови зову ме
а ја желим Теби.
Одраз у води лик препознаје.
За њега се и моли.
За мрачне, неправилне пећине
због којих душа боли.
Још увек стојим
на путу којим
могу да волим.
(Желим да волим!)
И волим!
Док страсти урлају у мени
и траже себе да им дам,
зли дуси шапућу у сени...
А ја (само) желим Теби!
Есхатон еще тексты
Статистика страницы на pesni.guru ▼
Просмотров сегодня: 1