Било је то давно и још био сам дете, када ћале одвео ме је на Храм. У глави још чујем тај хук са југа: Партизане теби живот ћу да дам!
И када умрем ја и кад ме не буде било, мој пепео проспите на Југ, да заувек стојим са ортацима својим и бодрим свој вољени клуб. И када умрем ја и кад ме не буде било, мој пепео проспите на Југ, да заувек стојим са ортацима својим и бодрим свој вољени клуб.
Сваки гол ја памтим, сваку победу и пораз, ал' још увек сањам један исти сан, да још једном ја видим како Манце га даје и љуби свети црно-бели грб...
И када умрем ја и кад ме не буде било, мој пепео проспите на Југ, да заувек стојим са ортацима својим и бодрим свој вољени клуб. И када умрем ја и кад ме не буде било, мој пепео проспите на Југ, да заувек стојим са ортацима својим и бодрим свој вољени клуб.