Химна Краља Николе Црнагорског / Гимн короля Николая Черногорского
Гимн составлен в начале ХХ века королем Николаем Черногорским. Город Призрен, упоминаемый в песне, являлся некогда городом царей. И, несмотря на то что более пятисот лет Косово, где он расположен, находилось под мусульманским игом, для Сербского народа этот город по-прежнему оставался царским. Король призывает Сербов к освобождению Призрена – его родного города, а также всего Косово. Он вспоминает героев битвы на Косовом поле, и верит, что настанет день, когда он, Николай Черногорский, придет туда с оружием и изгонит врага. «Только когда будет освобожден гроб героя Сербии Милоша Обилича, – говорит в заключительных словах гимна король Николай, – только когда Серб не будет рабом, я обрету покой душе своей».
***
Онамо, 'намо, за брда она, говоре да је разорен двор мојега цара; онамо веле, био је негда јуначки збор.
Онамо, 'намо, да виђу Призрен! Та то је моје - дома ћу доћ'! Старина мила тамо ме зове, ту морам једном оружан поћ'.
Онамо, 'намо, са развалина дворова царских врагу ћу рећ': "С огњишта милог бјежи ми, куго, зајам ти морам вратити већ'!"
Онамо, 'намо, за брда она казују да је зелени гај под њим се дижу Дечани свети: молитва у њих присваја рај.
Онамо, 'намо, за брда она, где небо плави савија свод; на српска поља, на поља бојна, онамо, браћо, спремајте ход!
Онамо, 'намо, за брда она погажен коњ'ма кликује Југ: "У помоћ, дјецо, у помоћ, синци, светит' ме старца - свет ви је дуг!"
Онамо, 'намо, за брда она Милошев, кажу, пребива гроб! Онамо покој добићу души, кад Србин више не буде роб.