Svašta se rodi u mutnoj vodi, lukava mrena i glupavi smuđ, karaš i bandar, lopov i džandar i ribe što žive na račun tuđ.
Malene one većih se klone, ne paziš i već te nema za tren. Gde god da beže stignu u mreže, neko se rodi da postane plen.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne. I najveće ribe za mene su sitne. Ja sa strane samo posmatram taj svet. A budem i ja i smuvan i varan, pa svakom se desi da ispadne šaran, to je bar rutinska stvar.
Ko život vodi u mutnoj vodi mora sve trikove dobro da zna, u mutnoj vodi, što mnogim godi posebno onim sa vrha i dna.
Svi znaju svrhu, štuka na vrhu, tu su da kvare i naprave lom, a dole na dnu, sudbinu jadnu, mnogima rešava nekakav som.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne. I najveće ribe za mene su sitne. Ja sa strane samo posmatram taj svet. Ja pevam svoj blues u srcu dubine i držim se pretežno zlatne sredine, to je bar rutinska stvar, rutinska stvar.
Na šta se svodi život u vodi? Pa eto, grabljivci imaju vlast. Grgeč je glupan, ali je krupan, pa male ribice guta u slast.
U dane gadne, kad voda padne, plašljive ribe ne vrede ni groš, naiđu krize, drukčije grize, i samo najbolji plivaju još.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne. I najveće ribe za mene su sitne. Ja sa strane samo posmatram taj svet. Ja pevam svoj blues u vrtlogu gluvom i pitam se šta rade ribe na suvom, a to je bar rutinska stvar.