Једном негде беше крчма мала,
тако често седеле смо ту.
Наша љубав чинила се вечна,
живот је пред нама био дуг.
РЕФ:
Сети се љубави, сети се прошлости
уз онај плес што беше само наш,
Били смо решени да ћемо остати
једно уз другом док траје овај свет.
Године су прошле тако брзо,
несвесно пожелех, драги мој,
да те опет сретнем у тој крчми,
још сам млада рекох себи то.
Реф:
Знала сам да једном мораш доћи,
спазих те и беше јасно тад
у твом срцу као и у моме
стари снови исти су и сад.
Реф:
Радмила Караклаич еще тексты
Оценка текста
Статистика страницы на pesni.guru ▼
Просмотров сегодня: 1