РИЗНИЦА 2015-11-01 Radio Beograd 2 - Димитрије Синаит - најстарији српски писац? | Текст песни

• Тексты песен
• РИЗНИЦА 2015-11-01 Radio Beograd 2
• Димитрије Синаит - најстарији српски писац?

Димитрије Синаит - најстарији српски писац?

Гост Ризнице је др Виктор Савић, филолог из Института за српски језик САНУ и доцент на Катедри за српски језик Филолошког факултета у Београду.

Са Виктором Савићем разговарамо о резултатима његових вишегодишњих истраживања рукописа Димитрија Синаита из манастира Свете Катарине на Синају. Рукопис је писан глагољицом српске редакције још у XI веку, пре Маријиног јеванђеља, млађег глагољског старословенског рукописа такође из XI века, који се сматра најстаријом српском књигом, пронађеном у светогорском скиту посвећеном богородици Марији. Димитрије Синаит је живео и стварао цео век пре Светог Саве и пре настанка Мирослављевог јеванђеља, које је најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске, односно српско-словенске писмености, писан руком ђаконa Григоријa 1169-1197. године. Значи, и пре Повеље Кулина бана, написане 1189, која представља први сачувани дипломатски документ Срба у Босни писан ћирилицом, на српском језику.

Истраживања Виктора Савића ослањају се на резултате ранијих истраживања професора Тарнанидиса и Микласа. О древним рукописима у манастиру Свете Катарије на Синају први је светску јавност обавестио грчки професор Јоанис Тарнанидис 1988. За Димитрија Синаита се зна од тада. Међутим, наша научна јавност није на то обраћала пажњу све док др Виктор Савић пре годину и по дана није показао да је монах Димитрије писао српском редакцијом – директно анализирајући прву страницу такозваних Кијевских листића и Димитријеве записе из фототипског издања Димитријевог псалтира, које је недавно објавио аустријски професор Хајнц Миклас.

Пред нама, дакле, искрсава до сада несагледан књижевнојезички континуитет од краја X до истека XII века. Сигурно је, према Савићу, да српскословенска писменост има документован и непрекинут низ од ранога средњег века до новога доба (крај X – средина XVIII века). Српска писана реч у прва два века превасходно је глагољска, а у осталих шест – ћириличка, каже професор Виктор Савић.

У другом сату Ризнице наш саговорник биће проф. др Душан Дрљача, а повод за ово гостовање је зборник "Косово и Метохија у издањима Етнографског института САНУ (1951–1998)", представљен на 60. Међународном сајму књига у Београду, на штанду "Службеног гласника".

На сајму је представљена и књига "Иво Андрић и Петар Лубарда", зборник радова са истоименог научног скупа, који је одржан у Херцег Новом, у организацији Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета". Говоре Оливера Доклестић, Ђина Лазар, Ђорђе Малавразић и Вишња Косовић.

Уредник и аутор: Соња Малавразић

РИЗНИЦА 2015-11-01 Radio Beograd 2 еще тексты