Манастир Свети Никола, прва задужбина Стефана Немање
Патријарх српски Иринеј недавно је изјавио да ће прва задужбина Стефана Немање, манастир Свети Никола у Куршумлији, саграђен пре 850 година, ускоро бити у потпуности обновљен.
На иницијативу општине Куршумлија формиран је и одбор за обнову те светиње, на челу са патријархом Иринејем. Пошто је републички Завод за заштиту споменика културе дао потребну сагласност, током ове године почеће археолошки, а 2017. конзерваторско-рестаураторски радови на цркви. То је повод да за Ризницу о потпуној обнови манастира Свети Никола у Куршумлији (Топлици) говоре Мирјана Андрић, директор републичког Завода и члан одбора за обнову, затим Елена Васић Петровић, директорка Завода за заштиту споменика културе Ниш, као и Јулка Кузмановић Цветковић, археолог из Народног музеја у Прокупљу.
Централно место у овим казивањима стручњака свакако има разговор са проф. др Милком Чанак Медић, архитектом, која нам износи сећања на своје прве боравке у манастиру 1965, на сакуљање документације о рушевинама и тадашњим напорима стручњака да се манастир обнови и на мере заштите током низа деценија. Оригинални цртежи архитекте Бранислава Вуловића са терена, прорачуни, анализе и делови пројекта за прву обнову манастира чувају се у архиви Завода за заштиту споменика културе у Нишу.
У четвртак, 28. априла, у Народном музеју у Прокупљу биће отворена изложба Прва велика обнова манастира Светог Николе у Куршумлији - седишта некадашње Топличке епископије, коју прати истоимена публикација Елене Васић Петровић.
Према биографији Стефана Немање, коју је написао Сава Немањић, Свети Никола је прва међу црквама, које је Немања подигао. Саграђена је 1168. године, а њено подизање се везује, према мишљењу неких истраживача, за период смештања епископије у Топлицу. О животу манастира у почетку турске власти мало се зна. Топлички епископи се поново помињу тек у 16. веку, када су носили титулу белоцрквански. Манастир је био напуштен средином тог века, а највећа разарања доживео је у 19. веку. Запуштене рушевине први пут је заштитио Народни музеј у Београду 1910. године.