Сива улица живота то је мој пут, Пут који не води никуда. Без циља лутам њиме,корацима тешким, И без неког битног разлога. И док овај трен већ постао је прошло, Крварим док чекам нови дан. Скамењени осмех,залеђена суза, Успомену чува Петар Пан. Јер: За нас сваки дан зивот је сан, А други га жве, А ти к'о и ја,остајеш сам, Судбине криве.