Народ јато птица ни стадо што се сели са југа на север није Људске хорде што лутају ваздан народ нису и не могу никад бити
Док у поља и шуме и мора поколења не засеју кости попут бујице тутњаће људи која никада реком не поста
С једног краја млеко пију другом тела предају Само пути очињи им остају
Зато узмите земљу своју рукама својим јер та груда на длану - она земља је сва, нека народ је држи јер са њоме је народ, а без ње вечни збег и лутање Као жена, и земља је оног чије семе је плоди и којем рађа, Ал' се не да на путе да носи блискост иште и верност још она тражи
Који руши и пљачка је, пали, право нема да име јој дадне Људи народом земље су онда Када сеју и кад почну жњети
Када земље млеко пију, кад јој тела предају, када име своје земљи надену
Зато узмите земљу своју рукама својим јер та груда на длану - она земља је сва, нека народ је држи јер са њоме је народ, а без ње вечни збег и лутање