Сварун - Земља | Текст песни

• Тексты песен
• Сварун
• Земља

Народ јато птица ни стадо
што се сели са југа на север није
Људске хорде што лутају ваздан
народ нису и не могу никад бити

Док у поља и шуме и мора
поколења не засеју кости
попут бујице тутњаће људи
која никада реком не поста

С једног краја млеко пију
другом тела предају
Само пути очињи им остају

Зато узмите земљу своју рукама својим
јер та груда на длану - она земља је сва,
нека народ је држи јер са њоме је народ, а без ње
вечни збег и лутање
Као жена, и земља је оног
чије семе је плоди и којем рађа,
Ал' се не да на путе да носи
блискост иште и верност још она тражи

Који руши и пљачка је, пали,
право нема да име јој дадне
Људи народом земље су онда
Када сеју и кад почну жњети

Када земље млеко пију,
кад јој тела предају,
када име своје земљи надену

Зато узмите земљу своју рукама својим
јер та груда на длану - она земља је сва,
нека народ је држи јер са њоме је народ, а без ње
вечни збег и лутање