Сварун - Славиja | Текст песни

• Тексты песен
• Сварун
• Славиja

Дан свиће, ал' небо не открива сунце,
Господа мраз, лед и снегови, врату нам стоје к'о окови

К небу гледајмо,
Никад се не предајмо...

Где мраз лежи, ту сваром ожежи!
Где лед леди, ту врага разједи!

Ликови разни, ал' сви су к'о једно,
устати сада, о да ли је вредно?

Где скрива се песма
коју певасмо док
још исто говорисмо?
Није ван, бар то још знам
и осећам...

Оловна небеса
поврх кумира славних
Стрибога, Перуна, Велеса...

Мрак пада, ал' небески плам још не јењава;
Да л' звезданих књига од истине било ко песме још запева?...

Звезде говоре,
Нек срца сад се отворе,
Древна лица нек прозборе!

Звезде одједном све несташе,
Злокобни дуси све прекрише
Кад свену и последње траве влас
Престо, врх звезда,
Небеса здере страховити глас:
Неутаживи:

'Чеда моја, доста је!
Шта до сад да било је, било је!
Нећемо плакати, ни ви ни ја,
Нек у пламу и крви сад никне...

...Славија!'

Кад снова нестаде
беснило обузме свет;
О судба то каква је, када смрт
земљама нашим
царује?...

Хорови неба, сад гледају нас!
Стани, ослушни, стар-Богова глас!

Ви јесте многи, ал' сви јесте једно,
ваше крви, да л' ишта је вредно?

Сред пусте голети
липов лист ветру пркоси;
О, устани, Славијо, из сна
дуго си сневала,
сад нека сја!

Звезде одједном све несташе,
Злокобни дуси све прекрише
Кад свену и последње траве влас
Небеса здере страховити глас:

'Чеда моја, доста је!
Шта до сад да било је, било је!
Нећемо плакат', ни ви ни ја,
Нек у пламу и крви сад никне...

...Славија!'

Сварун еще тексты