говори Срђан Радовић, аутор студије "Град као текст".
Скупштина Србије je 24. јула 1991. године дала препоруку за покретање иницијативе "за уклањање из назива градова, тргова, улица, покретних и културних установа, имена личности које су одговорне за пљачку привреде Србије, пресељење њених фабрика и вишедеценијску економску политику на њену штету". У складу са овом препоруком и новим идеолошким курсем – тргове и улице прво су изгубили Маркс и Енгелс, Јосип Броз Тито и један од водећих слогана друге Југославије – "Братство и јединство". Распадом земље и ратовима започео је процес декомеморације већег дела социјалистичке и југословенске политичке митологије.
Срђан Радовић, аутор књиге "Град као текст" (Библиотека XX век), прати и анализира низ случајева у променама назива улица, конципирања споменичке и меморијалне баштине, креирања и деструкције знаковитих места и уопште политике јавног простора у постсоцијалистичком и постјугословенском контексту. Дакле, о граду посматраном као констелација знакова и симбола, као врста језика и систем хијероглифа, граду као симболичком полигону на коме политика спроводи захвате у складу са својим имагинаријем – при чему доминантне представе не морају бити и опште прихваћене, за Степеник говори Срђан Радовић, аутор студије "Град као текст".