Седео је преко пута мене
у кафе бару на перону
док чекали смо воз за југ
да крене, залутали у времену
Гледао је негде у даљину
чинило се к'о да сања
од љубави до туге нит је танка
а моја је ипак најтања
Полудела, за један дан
сада живот дајем ако ме се сети
полудела, ал добро сам
јер то што срцу прија не може да штети
Полудела, за један дан
па га од тада ноћу сањам врло често
полудела, ал добро сам
и у грудима му чувам једно место
Рекао је тихо довиђења
и пружило ми овлаш руку
са том се сликом сваког јутра будим
на јастуку, на јастуку
Пут ме води на све чет ри стране
ал ко за инат никад више
тамо где још једна коса плава
на јесење кише мирише
Тања Савић еще тексты
Оценка текста
Статистика страницы на pesni.guru ▼
Просмотров сегодня: 1