Онамо, 'намо, за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.
Онамо, 'намо, да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.
Онамо, 'намо, са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
"С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам вратити већ'!"
Онамо, 'намо, за брда она
казују да је зелени гај
под њим се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.
Онамо, 'намо, за брда она,
где небо плави савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајте ход!
Онамо, 'намо, за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
"У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет ви је дуг!"
Онамо, 'намо, за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.
хор Ново-Тихвинского женского монастыря еще тексты
Оценка текста
Статистика страницы на pesni.guru ▼
Просмотров сегодня: 1